Detinjstvo jednog decaka

U pripovetki "Vanjka" koju je napisao Anton Pavlovic Cehov pripoveda se o tome kako jedan devetogodisnji decak pise pismo dedi.

Na Badnje vece decak uze bocicu s mastilom i poce da pise.Kada je pisao zamislio je dedu koji je sluzio kao nocni cuvar kod gospode Zivarjevih.Deka je bio sitan,mrsav,ali vrlo zustar i bodar starcic nasmejanog lica i pijanih ociju. Vanjka je cesto dobijao batine od gazde,i bio je gladan.Za dorucak mu daju hleb,za rucak kasu,a za veceru opet hleb.Bilo mu je jako tesko zato sto nije imao nikoga i bio je usamljen.Kalfe su mu se rugale,slale su ga u krcmu po votku i terale ga da od gazde krade krastavce,a on ga je mlatio cime stigne. Kada je pisao pismo tepao je dedi da dodje po njega jer ga je veoma voleo i nedostajao mu je.Rado se seca lepog dogadjaja kada je isao po jelku za gospodu.Njegova ljubimica Olga Ignjatjeva je ukrasavala tu jelku.Dok je njegova majka bila ziva Olga mu je davala kisele bombone,naucila ga da cita,pise,racuna do sto,pa cak i da igra kadril.Vanjki je ona puno znacila.Kad je njegova majka umrla otpratili su ga u Moskvu.Kada je napisao pismo stavio ga je u koverat,otrcao do prvog postanskog sanduceta i ubacio pismo.Nadao se da ce to pismo stici do njegovog dede.

Svako dete ima pravo na srecno detinjstvo,i svakom coveku se prasta,ako se pokaje.